Vlada Crne Gore je predložila porez od 15% na dobitke od igara na sreću kao deo svoje fiskalne strategije.
Ovaj porez bi generisao dodatnih pet miliona evra godišnje, pomažući da se nadoknadi gubitak prihoda od smanjenih doprinosa za penzijsko osiguranje. Međutim, predlog je naišao na značajne kritike od strane operatera igara na sreću, koji upozoravaju na potencijalno negativne posledice.
Ovo nije prvi put da Crna Gora predlaže porez na dobitke od igara na sreću. Narodna skupština je usvojila sličan zakon u decembru 2014. godine, ali je on ukinut zbog neprimenjivanja od strane Ministarstva finansija i operatera igara na sreću. Nedostatak sekundarne regulative značio je da porez nikada nije naplaćen, što je dovelo do njegovog povlačenja. Sada, devet godina kasnije, nova vlada ponovo predlaže ovu meru, nadajući se da će je ovaj put uspešno sprovesti.
Reakcije industrije
Grupa operatera igara na sreću u okviru Privredne komore izrazila je ozbiljne zabrinutosti u vezi sa predloženim porezom. Oni tvrde da bi njegovo uvođenje moglo dovesti do pada prihoda legalnih operatera za 30 procenata, što bi negativno uticalo na državne prihode od promenljivih koncesionih naknada, koje trenutno generišu oko 22 miliona evra godišnje i beleže rast.
Prema operaterima, povećanje poreskog opterećenja moglo bi podstaći igrače da pređu na crno tržište i strane onlajn operatere koji nisu podložni ovom porezu.
Operateri su takođe izrazili zabrinutost zbog tehničkih izazova u primeni predloženog poreza. Oni su naveli da bi obračun i naplata poreza mogli biti otežani zbog različitog tretmana uloga i dobitaka tokom igre, što komplikuje tačno procenu poreza.
Prakse zemalja EU
Ne postoji jedinstvena praksa oporezivanja igara na sreću u zemljama EU, jer države članice imaju autonomiju da regulišu ovu oblast prema sopstvenim pravilima. Neke zemlje nameću veće poreske stope operaterima, dok druge oporezuju dobitke.
U Hrvatskoj se porez na dobitke primenjuje na lutrijske i kladioničarske igre, ali ne postoji porez na dobitke iz kazina i slot klubova. Poreske stope variraju u zavisnosti od iznosa dobitka, i kreću se od 10 do 30 procenata.
U Bosni i Hercegovini, poreski propisi za dobitke razlikuju se između Federacije i Republike Srpske. Federacija nameće porez od 10 procenata na dobitke koji premašuju određeni prag. Nasuprot tome, Republika Srpska ne naplaćuje porez na dobitke, što operaterima u tom regionu daje konkurentsku prednost.
